Game of Thrones: Da li će ikad biti ponovljen?

Prošlo je dosta vremena otkako smo poslednji put videli poslednju scenu, a opet, Game of Thrones se i dalje provlači kroz svakodnevne razgovore, mimove i diskusije. U čemu je fora? Zašto nas ta mračna, prljava i često surova priča o Vesterosu i dalje "drži"?

Svet koji nije "sterilan"

Većina fantastike pati od onog sindroma "čistih junaka". Imaš dobrog viteza, zlog čarobnjaka i sve je jasno. Vesteros je bio prvi koji je rekao: "Ne, zapravo su svi malo pokvareni."

To je ono što nas je kupilo – osećaj realnosti. Likovi su grešili, krvarili, donosili pogrešne odluke iz emocija, a ne iz "scenarističke potrebe". Kada voljeni lik pogine, to nije zato što je to "dobro za priču", već zato što je napravio glupu grešku. Taj osećaj opasnosti u svakom trenutku je ono što nijedna druga serija nije uspela da replicira na isti način.

Vizuelni jezik koji je postavio standard

Ako pogledaš kako su izgledali setovi, kostimi i atmosfera – to nije izgledalo kao "bajka". Izgledalo je kao srednji vek kakav zapravo jeste: blatnjav, hladan, težak.

Kada vidiš scenu na Zidu ili u Kraljevoj Luci, ti bukvalno možeš da osetiš tu hladnoću ili sparinu. To je ono što zovemo "world-building" na steroidima. Autori nisu samo pisali priču, oni su kreirali geografiju, ekonomiju i mitologiju koja je imala težinu.

Sivi moralni kompas

Niko u seriji nije bio potpuni svetac, čak ni oni "dobri". Ned Stark je izgubio glavu jer je bio previše častan za svet u kom je živeo. Tyrion je bio cinik koji je često bio najhumaniji lik u sobi.

To nas tera da se stalno pitamo: "Šta bih ja uradio na njihovom mestu?" Da li bi bio častan i izgubio sve, ili bi zaigrao prljavo da zaštitiš svoje? Ta dilema nas prati dugo nakon što se ekran ugasi.

Da li je kraj ostavio gorak ukus?

Naravno, priča o GOT-u danas nije potpuna bez pomena kraja. Mnogi i dalje diskutuju o tome da li je taj finiš bio "ubrzan" ili sudbinski predodređen. Ali, možda je baš u tome poenta – da serija nije bila savršena, već ljudska, haotična i često nepredvidiva, baš kao i sam Vesteros.

Pitanje za tebe: Kada se danas setiš te priče, koja je scena ona prva koja ti prođe kroz glavu? Ona koja ti je naterala srce da stane ili te ostavila u totalnom šoku?