Tih 39 minuta u kojima je Edita sprala pop sa svojih pesama i ogolila glas

Dok regionalna estrada iz nedelje u nedelju izbacuje matrice na isti kalup, Edita Aradinović je uradila nešto od čega većina njenih koleginica beži – ugasila je usnimljene prateće vokale, stala ispred živog benda i pustila glas bez filtera. Njen Live Session sa bendom Ushto Funk nije samo još jedan YouTube video napravljen da popuni pauzu između dva singla. Ovo je muzički manifest pevačice koja je konačno odlučila da svira po sopstvenim pravilima.

Od uvodnih taktova numere Rio Rio, preko žestoke fuzije u Životinje, pa sve do ritmičke eksplozije u pesmi Dilema, jasna je jedna stvar: ovi aranžmani ne trpe foliranje. Ushto Funk je dao poznatim hitovima organski, masni bas i ritam koji vuče na klupsku funk svirku sedamdesetih, dok je Edita uletela u taj groove s lakoćom nekoga ko je godinama čekao pravu priliku da izbaci sve iz sebe. Posebno je upečatljiv momenat izvođenja pesme Dilema – gde umesto ispeglanih studijskih efekata dobijate sirovu energiju, brz dikcijski tempo i pevačicu koja se između strofa iskreno preznojava od brzine repovanja, ali ne ispušta ton.

Ono što ovaj materijal čini magnetično privlačnim nisu samo note, već mikro-trenuci uhvaćeni između njih. Nema upeglanih govora iz odnosa sa javnošću. Edita se šali na sopstveni račun, javno se zahvaljuje svojoj profesorki pevanja Danijeli Vujić jer ju je „ponovo naučila da peva vlastite pesme“, i dovikuje se sa muzičarima kao na privatnoj probi u garaži. Taj osećaj da prisustvujete intimnom trenutku u kom grupa vrhunskih muzičara stvara magiju bez ulepšavanja jeste ono što drži pažnju zakovanu za ekran do poslednjeg sekunda.

Ovim projektom Edita nije samo osvežila svoj repertoar. Pokazala je vokalnu zrelost i hrabrost da odbaci estradne klišee. Dok se drugi oslanjaju na vizuelne efekte i autotune, ona je uložila u živi ritam, dušu i čistu emociju — i napravila potez koji se dugo pamti.